Da Li Je Davanje Drugima Davanje Sebi?

Naučili su nas da kada dajemo tako iskazujemo sebe na pravi način.

Ustaljen je način razmišljanja da je uvek bolje davati a ne primati, medjutim, da li je takvo razmišljanje ispravno? Kada nemamo ni za svoje lične potrebe, kako onda da damo drugome, postavlja se pitanje? Religija nas uči da mi davajući primamo. Ali, čini se kao da je to samo jedna mistična, veoma lepo iskazana rečenica.

Ono što predstavlja poentu ovih reči jeste to da mi, zapravo, damo sebi sve što damo svetu. Sve ono kroz šta čovek poželi da prodje u toku života, može proći tako što pruža drugima. Opet se postavlja pitanje, kako da dam kada nemam dovoljno? Kada drugima dajemo, to onda znači da imamo, kako je to moguće?

Limbički mozak je deo našeg mozga koji je neograničen vremenom i prostorom. On ne prepoznaje razliku izmedju sebe samog i drugih, i ne prepoznaje vreme kao prošlost, sadašnjost i budućnost. Upravo je limbički mozak zadužen za to da svaki put kada damo doživljavamo kao da smo primili, jer on ne pravi razliku izmedju davanja svetu, odnosno davanja ka izvan, i davanja samom sebi, odnosno ka nama.

Ono što dajemo drugima naše telo oseća, odnosno iskušava. Kada osećamo dobro prema drugima, kada se za njih molimo i želimo sve najbolje, samo napredak, mir i ljubav, onda i samo naše telo oseća te emocije, taj mir i taj napredak. I tu se jasno vidi koliko davanje zaista znači primanje.

Isto tako, kada ne podnosite neke ljude, kada ih kritikujete i kudite, limbički mozak tada ne pravi razliku izmedju tih ljudi i vas, tako da te kritike upućena njima oseća kao kritiku samog sebe, odnosno nezadovoljstvo samim sobom. Dakle, kada vam je važno da drugi ljudi budu zadovoljni, kada im pomažete koliko ste u mogućnosti, limbički mozak nije svestan u kom se pravcu kreću te emocije, i samim tim on uvek prihvata to kao zadovoljstvo samog sebe.

Onda kada drugima služimo, mi zapravo služimo sebi samom, jer koliko dajemo toliko i dobijamo, a što više budemo dali više ćemo i dobiti.

Najvažnije od svega jeste to da moramo davati iz srca, nesebično, da ne tražimo ništa zauzvrat, da dajemo bez nekog očekivanja i bez ikakve želje da to što smo dali dobijemo nazad. Bitno je da dajemo radi želje povezivanja sa drugima, kome je istinski potrebna naša pomoć, odnosno da mu pomognemo najbolje što možemo.

Leave a Reply